Kada je reč o računovodstvu i knjigovodstvu, ove dve delatnosti najčešće se izjednačavaju, ali ne bez razloga. Ovo je posebno slučaj kod manjih firmi i preduzetnika, kojima je prioritet pre svega ispunjavanje knjigovodstvenih i poreskih obaveza, te ove pojmove koriste ravnopravno i sinonimno. Ipak, iako međustobno uslovljene, ove ekonomske discipline su različite, a samo računovodstvo predstavlja celinu čije je knjigovodstvo sastavni deo.
Šta je knjigovodstvo?
Knjigovodstvo je sastavni deo računovodstva, njegova računska osnova. Ne postoji opšteprihvaćena definicija knjigovodstva, jer se i ono kao i računovodstvo može definisati sa više aspekata. Jedna od definicija knjigovodstva je da je u pitanju metod sakupljanja, klasifikovanja, registrovanja, čuvanja, reklasifikacije i izveštavanja o nastalim ekonomskim promenama na imovini poslovno – računovodstvene celine. Postoje različiti oblici knjigovodstva (prosto i dvojno npr.), te različite knjigovodstvene evidencije (glavna knjiga, dnevnik knjiženja, analitičke evidencije).
Posao jednog knjigovođe je da evidentira sva poslovna dešavanja, odnosno promene, na određeni način. Na taj način svi knjigovodstveni izveštaji služe za planiranje i analizu daljeg poslovanja, jer upravo se na toj dokumentaciji o poslovnim promenama (fakture, ugovori, izvodi) i zasniva vođenje svih računovodstvenih evidencija. Ukratko, može se reći da knjigovođe vode najrazličitije vrste evidencija (obračun zarada zaposlenih, poreskih davanja, bolovanja, putnih naloga, obračun dugovanja dobavljačima i potraživanja od kupaca i sl.).
Bez skrivenih troškova
da uvek znate tačno šta plaćate, bez neprijatnih iznenađenja.
Šta je računovodstvo?
Kao i kod knjigovodstva, i u ovom slučaju postoji mnogo definicija. Računovodstvo se može definisati kao „veština beleženja, razvrstavanja, skraćenog prikazivanja i interpretiranja u novčanom obliku izraženih poslovnih događaja koji su bar delimično finansijske prirode.” Kao širi pojam, računovodstvo obuhvata prikupljanje, analizu i razvoj informacija o finansijskom stanju organizacije. Čine ga:
• knjigovodstvo,
• računovodstveno planiranje (prikupljanje, obrada i prikazivanje podataka o budućem poslovanju organizacije, radi izrade predračuna i projekcija u vezi sa budućim poslovanjem),
• računovodstvene analize (obezbeđuje realnu procenu mogućeg kretanja i jačinu delovanja poslovnih promena na osnovu njihovih uzroka),
• računovodstvene kontrole (sa stanovišta formalne, računske i materijalne ispravnosti, kako bi se dobvili sigurni, tačni i istiniti računovodsveni izveštaji) i nadzor (kontrola poslovanja sa aspektom na primenu važećih privredno finansijskih propisa) i
• računovodstveno informisanje.
Vrste računovodstva
Računovodstveni proces, pre svega, usmeren je na finansijsko računovodstvo čiji su finalni proizvod finansijski izveštaji. Međutim, posmatrano s aspekta korisnika i s aspekta poslovanja, razlikuju se sledeće vrste računovodstva:
• Finansijsko računovodstvo
• Upravljačko računovodstvo
• Računovodstvo troškova
Finansijsko računovodstvo može se opisati kao „računovodstveni sistem koji obezbeđuje kvantitativne informacije koje su potrebne prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za eksterne korisnike.“
Suprotno tome, upravljačko računovodstvo predstavlja „računovodstveni sistem koji obezbeđuje kvantitativne informacije za menadžere, koje su im potrebne u procesu planiranja i kontrole.“
Računovodstvo troškova obuhvata deo upravljačkog računovodstva i deo finansijskog računovodstva, i u tom kontekstu računovodstvo troškova opisuje kao računovodstveni sistem koji obezbeđuje kvantitativne informacije menadžerima za planiranje i kontrolu, te utvđuje troškove proizvoda.
Osnovni zadatak računovodstva
Osnovni zadatak računovodstva, kao uslužne funkcije preko potrebne za upravljanje kompanijom, jeste prikupljanje i obrada podataka finansijske prirode te prezentovanje tako dobivenih informacija zainteresovanim korisnicima. Informisati korisnike znači predočiti im sve relevantne i istodobno pouzdane računovodstvene informacije u obliku i sadržaju. Te su informacije sadržane u nizu finansijskih izveštaja od kojih temelj čine:
1. Bilans (izveštaj o finansijskom položaju),
2. Račun dobiti i gubitka (izveštaj o dobiti),
3. Izveštaj o promenama kapitala i
4. Izveštaj o novčanim tokovima.
Osim toga, u kontekstu finansijskih izveštaja uobičajeno se razmatraju i beleške uz finansijske izveštaje čija je osnovni zadatak detaljnije objašnjenje sadržaja finansijskog izveštaja.
Dakle, da bi se donele uspešne poslovne odluke, neophodno je prikupljanje finansijskih informacija čime se bavi računovodstvo, a koje se, sa druge strane, bazira na knjigovodstvenim izveštajima i evidencijama. Zbog toga su ova dva pojma u tako tesnoj vezi, ali se, uprkos tome, ne bi trebalo izjednačavati.
