Zaključivanje NDA ugovora predstavlja korak koji treba da prethodi ne samo zaključivanju pravnog posla već i otpočinjanju pregovora između ugovornih strana. Ovaj ugovor treba da zaštiti najvrednije informacije vezane za vaš biznis i može da pravi razliku između uspeha i propasti vaše firme. Ali šta je zapravo NDA?
UGOVOR O POVERLJIVOSTI
Ugovor o poverljivosti se u našem narodu kolokvijalno naziva endiej, od engleske skraćenice NDA – Non-Disclosure Agreement. Engleski jezik koristi i druge nazive za ovakav ugovorni odnos kao što su: Confidential Disclosure Agreement (CDA), Confidentiality Agreement (CA), Proprietary Information Agreement (PIA) ili Secrecy Agreement (SA). Ipak “NDA ugovor” koristi se samo kolokvijalno, pravno se ovaj ugovor naziva upravo ugovor o poverljivosti podataka i predstvalja pisani pravni ugovor koji se može zaključiti između poslodavca i zaposlenog, između pružaoca usluge i primaoca kao i između proizvođača i kupca. Sadrži obavezujuće uslove kojima se drugoj strani zabranjuje otkrivanje poverljivih i privatnih informacija o kompaniji. Na ovaj način poslodavci se štite od otkrivanja poverljivih informacija, koje obuhvataju delove podataka o specifičnim znanjima, poslovnoj tajni, informacije o klijentima ili proizvodima, strateškim planovima i druge informacije koje mogu biti od koristi konkurentskim firmama. Ovaj ugovor navodi potpisnika da ne sme otkrivati ili na bilo koji način profitirati od informacija koje se odnose na firmu sa kojom je potpisao sporazum.
ŠTA SU POVERLJIVI PODACI
Danas gotovo svakom poslovnom i radnom angažovanju ili pregovorima prethodi potpisivanje Ugovora o poverljivosti koji ima za cilj da osigura bezbednost razmenjenih podataka između ugovornih strana. Bez obzira što su ovi ugovori naša svakodnevica i što ih veliki broj kompanija poseduje i potpisuje, njihova pravna priroda i elementi i dalje predstavljaju nepoznanicu većini subjekata na tržištu, što rezultira greškama pri sastavljanju ugovora i niskom nivou zaštite podataka koji se proglašavaju poverljivim.
Najpre treba razumeti da su poverljivi podaci oni koje davalac informacija obelodanjuje njihovom primaocu i koje je davalac informacije proglasio poverljivim, bez obzira da li su informacije izrečene usmeno, zapisane u materijalnoj ili elektronskoj formi. Dakle način na koji se informacije razmenjujmu ne umanjuje njihovu mogućnost da se smatraju poverljivim.
Pod pojmom poverljivih podataka se mogu podrazumevati informacije vezane sa tehnologijom i tu je reč o računarskim kodovima, bazama podataka, softverskim rešenjima i aplikacijama, hardverima, podacima vezanim za poslovne planove, strategije, uključujući i neobjavljene finansijske informacije o prilivima, dobiti i troškovima. Takođe se mogu podrazumevati i informacije o klijenitima, radno angažovanim licima i njihovim profesionalnim karakteristikama.
Ugovorom se takođe reguliše i odnos prema podacima nakon saradnje (vraćanje dokumentacije u fizičkom smislu, brisanje ili neki drugi način), kao i mogućnost odnosno uslovi obelodanjivanja podataka partnerima i povezanim licima za potrebe izvršenja posla iz osnovnog ugovora.
Bez skrivenih troškova
da uvek znate tačno šta plaćate, bez neprijatnih iznenađenja.
KADA SE UGOVORI O POVERLJIVOSTI NAJČEŠĆE ZAKLJUČUJU
Ugovor o poverljivosti može biti i deo drugog ugovora koji dve strane potpisuju – ukoliko jedna strana želi da angažuje drugu, odnosno u slučaju stupanja u međusobne poslove potrebno je da potpišu osnovni ugovor i u tom slučaju Ugovor o poverljivosti može predstavljati prilog osnovnom ugovoru ili aneksu tog ugovora. Važno je naglasiti da se dejstvo ugovora o poverljivosti može protezati i na period nakon završetka osnovnog pravnog posla odnosno raskida osnovnog ugovora. Naime, ugovorne strane mogu predvideti da obaveza čuvanja poverljivosti podataka do kojih se došlo tokom saradnje traje i nakon završetka saradnje, čime se dodatno doprinosi dugotrajnoj sigurnosti.
NELOJALNA KONKURENCIJA
Nelojalna konkurencija predstavlja radnju trgovca ili pružaoca usluge usmerenu protiv konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji i kojom se prouzrokuje ili može prouzrokovati šteta između ostalog i sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu. Dakle, u slučaju nelojalne konkurencije sud može dosuditi novčanu naknadu nematerijalne štete, ako nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju. Takođe, držalac poslovne tajne može podneti tužbu protiv lica sa čije strane dolazi i samo neposredna pretnja da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu i takvim tužbenim zahtevom tražiti zabranu nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne.
