Da, stranac može da osnuje firmu u Srbiji, i to pod istim uslovima kao domaće lice. Strano fizičko ili pravno lice može biti jedini osnivač i vlasnik doo, jer je u Srbiji dozvoljeno potpuno strano vlasništvo, a sam postupak registracije u APR-u je isti kao za domaće osnivače. Razlike su uglavnom u dokumentaciji: dokumenta stranog osnivača se prevode kod sudskog tumača i overavaju za upotrebu u Srbiji, a strani osnivač se evidentira u poreskom sistemu. Posebno pitanje je status direktora, jer ako stranac firmu i vodi i boravi u Srbiji, može mu biti potreban osnov za boravak i rad. U nastavku objašnjavamo ko sve može da osnuje firmu, koja dokumentacija je potrebna, i šta strani osnivač treba da zna o direktoru, sedištu i porezu.
Ko može da osnuje firmu u Srbiji kao stranac?
Firmu u Srbiji može osnovati i strano fizičko lice i strana kompanija, samostalno ili sa drugim osnivačima. Potpuno strano vlasništvo je dozvoljeno, pa strani osnivač može držati sto posto udela, bez obaveznog domaćeg partnera. Najčešći izbor je doo, jer daje ograničenu odgovornost i jasan okvir za poslovanje, ali postoje i druge opcije:
- Doo sa stranim osnivačem. Novo pravno lice u Srbiji, u domaćem ili stranom vlasništvu, delimično ili u celosti.
- Preduzetnik. Moguće i za strano fizičko lice, uz ispunjenje uslova za boravak i rad, pa je ređe prvi izbor.
- Ogranak strane firme. Deo postojeće strane kompanije koji posluje u Srbiji, bez osnivanja novog pravnog lica.
- Predstavništvo strane firme. Za pripremne i pomoćne aktivnosti, bez direktnog obavljanja delatnosti radi zarade.
Za većinu stranih osnivača koji žele da posluju u Srbiji doo je najpraktičniji okvir, a šta sve obuhvata usluga osnivanja firme možete videti na posebnoj stranici. Sam postupak osnivanja, korak po korak, isti je kao za domaće i opisali smo ga posebno.
Koja dokumentacija je potrebna za stranog osnivača?
Osnivanje firme za strance u Srbiji teče istim postupkom kao za domaće osnivače, uz dodatak prevoda i overe stranih dokumenata. Po pravilu je potrebno sledeće:
- Dokument o identitetu osnivača: pasoš za strano fizičko lice, odnosno izvod iz registra za stranu firmu.
- Prevod sudskog tumača na srpski jezik za dokumente koji su na stranom jeziku.
- Overa dokumenata za upotrebu u Srbiji: apostille ili legalizacija, u zavisnosti od zemlje porekla.
- Osnivački akt i overen potpis lica ovlašćenog za zastupanje.
- Evidentiranje stranog osnivača u poreskom sistemu Srbije.
Tačan spisak zavisi od toga da li je osnivač fizičko ili pravno lice i iz koje zemlje dolazi, jer se pravila overe razlikuju. Zato se dokumentacija za stranog osnivača priprema unapred, da prevod i overa ne bi zadržali registraciju.
Da li stranac može da bude direktor i mora li da živi u Srbiji?
Stranac može biti direktor firme u Srbiji, ali tu treba razdvojiti vlasništvo od upravljanja. Za samo vlasništvo, dakle da budete osnivač i vlasnik udela, ne morate da živite u Srbiji. Za funkciju direktora, ako stranac zaista boravi i radi u Srbiji, po pravilu je potreban osnov za boravak i za rad, u skladu sa propisima o strancima. Postoji i praktično rešenje: za direktora se može imenovati lice koje već ima uslove da radi u Srbiji, dok strani vlasnik ostaje osnivač. Pošto je ovo pitanje na granici privrednog prava i propisa o strancima, isplati se proveriti ga unapred kroz pravne usluge, da status direktora bude uređen od početka.
Da li firma mora da ima sedište i adresu u Srbiji?
Da, firma registrovana u Srbiji mora da ima sedište, to jest poslovnu adresu u Srbiji na koju je upisana i na kojoj prima poštu i zvanične dopise. Strani osnivač koji nema sopstveni prostor u Srbiji to najčešće rešava zakupom adrese ili uslugom virtuelne kancelarije, koja daje legalno sedište i prijem pošte bez zakupa celog prostora. Adresa nije samo formalnost, jer se na nju upućuju dopisi poreske i drugih organa, pa je važno da neko na njoj stvarno prima i prosleđuje poštu. Za strane osnivače bez stalnog prisustva u Srbiji, uredno sedište i prijem pošte su često prvo praktično pitanje koje treba rešiti.
Kako se oporezuje firma koju osnuje stranac?
Firma koju osnuje stranac oporezuje se u Srbiji isto kao domaća firma, jer je reč o domaćem pravnom licu koje posluje po srpskim propisima. To znači porez na dobit prema poslovnom rezultatu, PDV kada se uđe u sistem, i porez i doprinose na zarade ako ima zaposlene. Dodatno pitanje kod stranih vlasnika je izbegavanje dvostrukog oporezivanja, na primer kod isplate dobiti vlasniku u inostranstvu, gde može da se primeni ugovor između Srbije i zemlje vlasnika, ako takav ugovor postoji. Primena zavisi od konkretne zemlje i postojanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa se proverava za svaki slučaj posebno. Zato se poresko postavljanje firme sa stranim vlasnikom najbolje isplanira unapred kroz poresko savetovanje, a redovne obaveze od prvog dana vodi knjigovodstvo.
Često postavljana pitanja
Može li stranac da ima sto posto vlasništva firme u Srbiji?
Može. Potpuno strano vlasništvo je dozvoljeno, pa strani osnivač može držati ceo udeo u firmi, bez obaveznog domaćeg suvlasnika.
Mora li stranac lično da dođe u Srbiju da bi osnovao firmu?
Ne mora u svakom slučaju. Deo postupka može se obaviti preko punomoćnika uz uredno overeno punomoćje, pa fizičko prisustvo nije uvek neophodno.
Da li strani osnivač mora da ima boravak u Srbiji?
Za samo vlasništvo ne. Boravak i radni osnov dolaze u obzir tek ako stranac u Srbiji i živi i radi, na primer kao direktor, o čemu odlučuju propisi o strancima.
Koliko traje osnivanje firme za stranca?
Kada je dokumentacija kompletna i prevedena, sam upis je brz, slično kao za domaće osnivače. Najviše vremena obično uzme priprema, prevod i overa stranih dokumenata.
Može li strana firma da otvori ogranak umesto novog doo?
Može. Strana kompanija može registrovati ogranak ili predstavništvo u Srbiji, umesto osnivanja novog doo. Šta je bolje zavisi od toga da li želite zasebno pravno lice i kakve aktivnosti planirate.
Planirate da kao stranac osnujete firmu u Srbiji? Pošaljite upit i provešćemo Vas kroz ceo postupak, od dokumentacije i sedišta do poreza, jasno i bez skrivenih troškova.
📩 office@rota.rs | 📞 +381 11 3910 454 | 🌐 www.rota.rs
Disclaimer / Odricanje od odgovornosti
Sadržaj ovog teksta pripremljen je od strane ROTA Consulting doo isključivo u informativne svrhe. Uloženi su svi razumni napori da informacije budu tačne, ažurne i u skladu sa važećim zakonima i propisima Republike Srbije u trenutku objavljivanja.
Međutim, ROTA Consulting doo ne garantuje potpunost, tačnost niti primenljivost sadržaja na konkretne slučajeve pojedinaca ili pravnih lica, te ne snosi odgovornost za bilo kakvu direktnu, indirektnu, slučajnu, posebnu ili posledičnu štetu, uključujući (ali ne ograničavajući se na) gubitak prihoda, dobiti ili podataka, nastalu kao rezultat korišćenja ili oslanjanja na informacije iz ovog teksta.
Svi saveti dati su u najboljoj nameri i ne predstavljaju pravni, poreski, investicioni ili računovodstveni savet. Pre donošenja bilo kakvih poslovnih ili finansijskih odluka, preporučuje se konsultacija sa kvalifikovanim i licenciranim stručnim licem.
Korišćenjem ovog sadržaja korisnik se izričito odriče prava da od ROTA Consulting doo potražuje bilo kakvu naknadu štete po bilo kom osnovu.
