Trgovina kriptovalutama u Srbiji odavno više nije “siva zona”. Od 2021. godine, Srbija je među prvim državama u regionu koja je uvela poseban Zakon o digitalnoj imovini, kojim se pravno uređuje sfera kriptovaluta, tokena i sličnih digitalnih sredstava. Ali šta tačno ovaj zakon podrazumeva? Ko sme da trguje kriptovalutama, pod kojim uslovima i koje institucije nadgledaju ovu delatnost?
U ovom tekstu dajemo jasne, proverene informacije koje vam mogu pomoći da se snađete u pravnom okviru koji važi u Srbiji.
Šta je digitalna imovina prema Zakonu?
Zakon o digitalnoj imovini (“Službeni glasnik RS”, br. 153/2020 i 44/2021) stupio je na snagu 29. juna 2021. godine. Prema ovom zakonu, digitalna imovina je definisana kao “digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji može služiti kao sredstvo razmene ili u svrhu investiranja”.
U praksi, digitalna imovina obuhvata:
- Kriptovalute (npr. Bitcoin, Ethereum),
- Digitalne tokene (utility i security tokeni),
- NFT-ove, u specifičnim slučajevima.
Ko sme da trguje kriptovalutama?
U Srbiji pravna i fizička lica mogu da trguju kriptovalutama – ali pod određenim uslovima.
Fizička lica mogu slobodno da kupuju, prodaju i poseduju kriptovalute, ali su dužna da:
- vode evidenciju o transakcijama,
- prijave prihod Poreskoj upravi (ako ostvaruju kapitalnu dobit),
- plate porez na kapitalnu dobit po stopi od 15%, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
Pravna lica i preduzetnici koji žele da se bave pružanjem usluga povezanih sa digitalnom imovinom – poput posredovanja u kupovini/prodaji, upravljanja digitalnom imovinom u ime drugih ili izdavanja tokena – moraju biti registrovani i licencirani.
Ko reguliše i nadzire tržište kriptovaluta?
U Srbiji nadzor nad tržištem digitalne imovine vrše dve ključne institucije:
- Narodna banka Srbije (NBS) – ima nadležnost nad digitalnom imovinom koja se koristi kao sredstvo plaćanja (kriptovalute).
- Komisija za hartije od vrednosti (KHOV) – nadzire digitalne tokene koji imaju karakteristike investicionih instrumenata (tzv. “security tokeni”).
Ove institucije vode i registraciju pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom, što uključuje mjenjačnice, platforme za trgovanje i slične operatore.
Poreski tretman i računovodstveni aspekt
Za fizička lica: kapitalna dobit ostvarena prodajom kriptovalute (razlika između nabavne i prodajne cene) podleže oporezivanju po stopi od 15%. Poreska prijava se podnosi kroz PP OD obrazac do kraja februara za prethodnu godinu.
Za pravna lica: Digitalna imovina se tretira kao nematerijalna imovina i beleži se u poslovnim knjigama u skladu sa pravilima MSFI (Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja). Kod transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, obaveza je vođenja pouzdane dokumentacije, uključujući potvrde o transakcijama, kursnu listu mjenjačnice, kao i obračun eventualne dobiti.
Da li je trgovina kriptovalutama legalna u Srbiji?
Da – trgovina kriptovalutama je legalna, pod uslovom da se sprovodi u skladu sa važećim zakonima i propisima. Iako se kriptovalute ne priznaju kao zakonsko sredstvo plaćanja, zakon dozvoljava njihovo posedovanje i trgovinu.
Međutim, sve aktivnosti moraju biti transparentne, sa jasno dokumentovanim tokovima sredstava, prijavom prihoda i u skladu sa propisima o sprečavanju pranja novca (Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma).
Zaključak
Zakon o digitalnoj imovini u Srbiji predstavlja važan korak ka uređenju tržišta kriptovaluta i stvaranju sigurnog okruženja za investitore i firme koje žele da posluju na ovom polju. Bilo da ste fizičko lice koje investira u Bitcoin, ili pravno lice koje planira da pruži usluge trgovine, važno je da znate šta zakon predviđa – i da poslujete u skladu sa pravilima.
Ukoliko imate pitanja u vezi sa pravnom, poreskom ili računovodstvenom regulativom u vezi sa digitalnom imovinom, Rota Consulting vam stoji na raspolaganju kao pouzdan savetnik u donošenju ispravnih odluka.
📞 Potrebna vam je pomoć u tumačenju zakona ili prijavi prihoda od kriptovaluta?
Kontaktirajte Rota Consulting → https://rota.rs/
Disclaimer / Odricanje od odgovornosti
Sadržaj ovog teksta pripremljen je od strane ROTA Consulting doo isključivo u informativne svrhe. Uloženi su svi razumni napori da informacije budu tačne, ažurne i u skladu sa važećim zakonima i propisima Republike Srbije u trenutku objavljivanja.
Međutim, ROTA Consulting doo ne garantuje potpunost, tačnost niti primenljivost sadržaja na konkretne slučajeve pojedinaca ili pravnih lica, te ne snosi odgovornost za bilo kakvu direktnu, indirektnu, slučajnu, posebnu ili posledičnu štetu, uključujući (ali ne ograničavajući se na) gubitak prihoda, dobiti ili podataka, nastalu kao rezultat korišćenja ili oslanjanja na informacije iz ovog teksta.
Svi saveti dati su u najboljoj nameri i ne predstavljaju pravni, poreski, investicioni ili računovodstveni savet. Pre donošenja bilo kakvih poslovnih ili finansijskih odluka, preporučuje se konsultacija sa kvalifikovanim i licenciranim stručnim licem.
Korišćenjem ovog sadržaja korisnik se izričito odriče prava da od ROTA Consulting doo potražuje bilo kakvu naknadu štete po bilo kom osnovu.
